Kako vas Facebook prodaje

Izvor: B92
Mnoge popularne aplikacije na Facebooku prikupljaju osetljive podatke o korisnicima - i njihovim prijateljima - pa se nemojte iznenaditi ako detalji o vašim verskim, političkim ili čak seksualnim sklonostima iskoče na neočekivanim mestima. Ne tako davno, postojao je svima poznati proizvod zvani softver. Prodavao se u radnji, a da biste ga kupili trebalo je samo da izvadite keš ili kreditnu karticu.

Sada su tu „aplikacije” - stilizovani diskretni parčići softvera koji žive online ili u vašem smartfonu. Da biste „kupili” aplikaciju, treba samo da kliknete na jedno dugme.

Poneka košta par dolara, ali većina je besplatna - barem u monetarnom pogledu. Ali često plaćate na drugi način. Jer, prilikom kupovine aplikacije velike su šanse da ćete njene tvorce morati da snabdete jednom od najtraženijih roba u današnjoj ekonomiji: ličnim podacima.

Neke od najkorišćenijih aplikacija na Facebooku - igre, kvizovi i usluge za razmenu sadržaja koje definišu ovaj sajt i doprinose njegovoj draži - prikupljaju gomile ličnih informacija.

Wall Street Journal je proučavao 100 najpopularnijih Facebook aplikacija i otkrio da neke, između ostalog, traže email adresu, trentnu lokaciju i seksualnu naklonost i to ne samo od korisnika aplikacije već i njegovih FB prijatelja.

Jedna Yahoo usluga koju podržava Facebook kao uslov korišćenja traži da otkrijete verska i politička ubeđenja.

Skype usluga za online telefonske pozive traži FB slike i rođendane svojih korsinika i njihovih prijatelja.

Yahoo i Skype kažu da traže ove informacije kako bi svoje usluge prilagodile korisnicima i da štite privatnost. „Sa podacima koje podelite sa Yahoom se pažljivo rukuje”, kazala je predstavica za štampu ove kompanije.

Ovaj apetit za ličnim podacima odražava suštinsku istinu o Facebooku i internet ekonomiji kao celini: FB obezbeđuje besplatnu uslugu koju korisnik, zapravo, plaća otkrivanjem podataka o svom životu, prijatljima, zanimanjima i aktivnostima. Facebook zauzvrat koristi te informacije da privuče oglašivače, kreatore aplikacija i druge poslovne partnere.

Iako Facebook prethodno traži dozvolu za pristup ličnim podacima korisnika, prijatelji tog korisnika nisu obavešteni ako se njihovi podaci koriste u nekoj aplikaciji.

Profili na Facebooku tako su namešteni (po „defaultu”) da dopuštaju aplikacijama da prikupe sve podatke od prijatelja nekog korisnika, osim sekusalne naklonosti, veroispovesti i političkih shvatanja. To, na primer, znači da čak i kada ste podesili da neki vaši podaci sa Facebooka budu vidljivi samo za vaše prijatelje, oni mogu da prihvate aplikaciju koja će preuzeti te podatke.

Proučavanje aktivnosti pojedinih aplikacija takođe je nagovestilo da Facebook povremeno ne sprovodi sopstvena pravila o privatnosti. Wall Street Journal je, između ostalog, otkrio sledeće:
- Aplikacija koja je tražila najširi opseg ličnih podataka „MyPad for iPad” ima dva paragrafa u pravilniku o privatnosti gde se navodi „uskoro ćemo dodati podešavanja za privatnost” iako Facebook zahteva jasno obrazloženje kako se prikupljaju, koriste i razmenjuju podaci.

- Desetine aplikacija omogućava oglašivačima koje Facebook nije odobrio da prate korisnike. Među tim oglašivačima je i Google.
Google kaže da kreatori alikacija biraju koju će tehnologiju da koriste za isporučivanje online oglasa.

- Aplikacije kao što su populani kvizovi "Between You and Me" i "Truths About You" traže desetine ličnih podataka - uključujći seksualne sklonosti korisnika i njihovih prijatelja - koje se kasnije ne pojavljuju među pitanjima korisniku o njegovim prijateljima. Facebook zahteva da se traže samo one informacije koje su potrebne da bi aplikacija ispravno funkcionisala.

„Usredsredili smo se na to da pomognemo ljudima da budu obavešteni o aplikacijama. Kreatori aplikacija potpisuju ugovor o prihvatanju naših uslova kad se registruju. Ak naiđemo na aplikaciju koja krši naša pravila, preduzimamo akciju”, kazao je PR Facebooka.

Nije iznenađenje da Facebook može da stekne podrobno znanje o životima ljudi. To je, na kraju krajeva, društvena mreža gde korisnici dobrovoljno dele svoja imena, bliska prijateljstva, fotografije, seksualne sklonosti, završene škole i bezbroj drugih detalja, uključujući i svoja razmišljanja.

Ova vrsta infromacija je valuta u cartsvu ekonomije ličnih podataka. Industrija onlajn oglašavanja je uglavnom rukovođena podacima o ponašanju korisnika na webu koja omogućavaju stvaranje personalizovanih reklama.

Procenjuje se da je „ekonomija aplikacija” 2011. zaradila 20 milijardi dolara prodavanjem downloadova, „virtuelnih dobara” i oglašavanjem.
Zbog svoje veličine i baze od preko 800 miliona ljudi, Facebook je u centru ove ekonomije. Popularne aplikacije vrlo brzo mogu da postanu „vrusne” i privuku milione korisnika. Neograničeno prikupljanje digitalnih podataka među nekim korisnicima izaziva osećanje nepoverljivosti, „Korisnici bivaju prikačeni špenadlom na stiropor poput insekata za proučavanje”, slikovito je objasnila Džil Levenson, kreativni projekat menadžer iz Atlanate koja je nedavno izbrisala prelo 100 aplikacija sa Facebooka i Twittera jer joj se nije sviđala ideja kako bi neki detalji iz njenog života mogli biti zloupotrebljeni.

Aplikacije su obavezne da traže dozvolu korisnika za pristup njegovim podacima sa Facebooka. Ali način na koji to traže poigrava se sa suštinskom ljudskom sklonošću - ljudi koji često vide upozorenja obično ne reaguju na njih. Nauka ima i reč za to: navikavanje. Ono nastaje kada ljudima uđe u naviku da samo klinku „yes” dugme kad im izleti neko upozorenje. „Ako ljudi često vide znak za upozorenje, ali se uglavnom ništa loše ne dogodi, to smanjuje nivo opreznosti” i oni neće obratiti pažnju čak ni kad s javi potreba za tim, kaže Edrijen Porter Felt, studentkinja informatike na Univerzitetu u Berkliju koja je proučavala zahteve za privatnim podacima sa smartfon aplikacija.

Istraživanja nagoveštavaju da ljudi imaju problem da razumeju dugačku listu dozvola, naročito ako je terminologija prestručna. Ipak, tu je još veći problem: čak i oni koji razumeju sve što „potpišu” najverovatnije ne mogu da procene neočekivane načine na koji njihovi podaci mogu biti korišćeni u budućnosti.

Dokaz za ovo dobili smo nedavno, zahvaljujući skandalu koji je izazvala iPhone alikacija Girls Around Me. Ona je koristila javno dostupne informacije sa Foursquarea koje su omogućavale muškarcima da lociraju žene u blizini i vide njihove lične podatke i fotografije sa Facebook profila.

Foursquare je usluga koja dopušta korisnicima da se „prijave” sa svojih smartfona i obaveste prijatelje u kom se kafiću, baru, restoranu i sl. nalaze. Girls Around Me omogućavala je strancima da identifikuju žene u blizini. Aplikacija je izazvala negodovanje i Foursquare joj je zabranio pristup lokacijama svojih korisnika.

Ovo je pokazalo da debata oko toga da li ćete svoje podatke učiniti „javnim” ili „privatnim” na Facebooku može da promaši poentu. Pravo pitanje je - kako će ti podaci biti korišćeni.

Helen Nisenbaum, profesorka sa Njujorškog univerziteta koja proučava privatnost, kaže da je Girls Around Me izazavala gnev jer je narušila društvene norme koje se tiču proganjanja žena. Ako su društvene norme ograde, kaže ona, „svaka osoba koja poštuje zakon i pravila etike, neće preskakati ogradu”. Ali u odsustvu zakona o korišćenju podataka, neke komanije se ne libe da koriste informacije i na ovako „jeziv” način.

Nisenbaumova se zalaže za donošenje pravilnika o korišćenju podataka koji mora biti zasnovan na kontekstu. Preciznije, informacija koja je razmenjena u određenom kontekstu - recimo između doktora i pacijenta - ne sme biti dalje iskorišćena na način koji će narušiti taj prvobitni kontekst.

I Bela kuća je uvrstila „poštovanje konteskta” u svoj nacrt Zakona o privatnosti koji bi trebalo da postavi neke smernice o korišćenje ličnih podataka. Te smernice podazumevaju da se korisnicima pruži više informacija o načinu i vrsti podataka koji su prikupljeni o njima i veća kontrola nad njihovim daljim deljenjem. U SAD trenutno ne postoji zakon koji nudi sveobuhvatnu zaštitu privatnosti.

Smatra se da Facebook ima jedan od najnaprednijih modela zaštite privatnosti u svojim aplikacijama jer navodi skoro svaki tip traženog podatka - i omogućava korisnicima da odbiju otkrivanje nekih informacija.

Sa druge strane, aplikacije na smartfonima često nemaju nikakvu politiku privatnosti niti nude kontrolu nad privatnim podacima koje od vas traže.